Pod pojmom kaljenja podrazumevamo postupak kojim se putem specijalne termičke obrade povećava čvrstoća stakla i njegova tvrdoća. Staklo se zagreva do određene temperature (zavisno od sastava), tzv. temperatura kaljenja, koja je blizu tačke omekšavanja, a zatim se brzo hladi mlazom hladnog vazduha. Kao srednja temperatura kaljenja može se približno uzeti temperatura od 700°C. Dok je pri hlađenju u inicijalnoj preradi, staklo ,usled unutrašnjih napona (pre odgrevanja), krto i lomljivo, kod kaljenja je nastajanje unutrašnjih napona kontrolisano i oni su ravnmerno raspoređeni po masi. Kaljeno stakloje u spoljnim slojevima napregnuto na pritisak, a u unutrašnjim na zatezanje, tako da ova naponska ravnoteža doprinosi povećanju njegove otpornosti. Kaljeno staklo može izdržati znatna naprezanja na savijanje, otporno je na udar i na termičke šokove. Ukoliko dođe do loma, prska na sitne komadiće tupih ivica.
Njihova primena je široka, pa se upotrebljavaju za staklena vrata i ograde, nadstrešnice, tuš-kabine, staklene fasade, kuhinjske dekorativne obloge itd. Kaljeno staklo može biti bojeno staklo, emajlirano po RAL-ovim bojama ili obrađeno sito štampom, peskiranjem, direktnom štampom itd.
U okviru ispitivanja i unutrašnje kontrole proizvodnje kontrolišu se dve najznačajnije karakteristike kaljenog stakla prema standardu EN 12150. Osnovne karakteristike:
- Povećana otpornost na udarce.
- Mehanička čvrstoća (čvrstoća na savijanje) Izmerena vrednost >120 N/m m2 (kod nekaljenog stakla 45N/m m2)
- Kaljeno staklo ima povećanu otpornost na trenutne temperaturne promene. >150°C (kod nekaljenog 50°C).
- Struktura loma: u slučaju loma, oslobađa se sva energija akumulirana tokom kaljenja. Nastaje fina mreža sitnih delova tupih uglova, čime je opasnost od povreda izuzetno mala.
OBRADA
Zbog cpecifičnosti rasporeda napetosti kaljenog stakla ono se ne može nakon procesa kaljenja dalje obrađivati, rezati, brusiti, bušiti otvore i sl. Svaki takav pokušaj bi prouzrokovao lom stakla u hiljade komada. Zato sve predviđene ili potrebne obrade treba uraditi pre termičke obrade stakla. Zato staklo mora pre kaljenja imati obrađene ivice. Najniži stipen obrade je samo skidanje oštrine ivice stakla. Dok pod finim brušenjem (KP obrada) podrazumevamo mašinsko brušenje stakla u celom njenom preseku. Takođe postoje stroga pravila tablice minimalne udaljenosti od ivice stakla za sve rupe i izreze.
Koristi se za:
- ugradnju u kućne električne aparate (vrata rerne)
- ugradnju u tuš-kabine
- osvetlenje (reflektore)
- obnovljive izvore energije (solarne ćelije, kolektori…)
- mangale, kamine i roštilje
- peći na čvrsta goriva
- industriju nameštaja
- arhitektura (vrata, izlozi, ograde, stakleni zidovi)
