Dimenzije kamina

Dimenzije kamina se pre svega odnose na njegov svetli otvor. Dimenzije se kreću od 50 x 35cm  pa čak i do dva metra širine i jedan metar visine.

Visina ložišta kod modernih kamina je između 35 i 50cm. U ugostiteljskim objektima kamin je često na većoj visini zbog uočljivosti. Dubina klasičnih kamina ne bi trebala biti manja od 50cm. Sa staklom, dubina ne bi trebala biti manja od 60 do 70cm. Potpuno otvorene kaminske kape, bez stakla, ne bi trebale biti manje od120 cm u prečniku (ako su otvorene sa svih strana).

Minimalna dimenzija dimnjaka za manje kamine je prečnika 20 cm, minimalne visine  6 metara. Za veće kamine neophodni su veći dimnjaci prečnika 30-40 cm. Dimnjačka kapa treba da spreči prodor kiše u dimnjak ali ne sme da guši strujanje vazduha.

Kamini mogu biti otvoreni sa jedne, dve, tri ili četiri strane. Transparentnost znatno smanjuju funkcionalnost i toplotni učinak kamina.

Vrste kamina

Na našem tržištu su u ponudi čelični ili šamotni kamini. Šamotni kamini greju samo zračenjem bez osetnog efekta toplog vazduha, tako da je u neposrednoj blizini kamina pretoplo a na 5-6 metara se grejanje ne oseti. Cena šamotnih kamina  je od 1500 do 2000 evra.

Kamini sa čeličnim ložištima su složeni za ugradnju i obično ih ugradjuje sam proizvođač.  Cena kamina sa čeličnim ložištem je od 2000 do  2500 evra.

Tamo gde ne postoje uslovi za ove kamine, zamena su bioetanolski (alkoholni) gorionici. Iako isparenja pri sagorevanju kod ovih kamina nisu štetna, može se ugraditi ventilacija.

Pravljenje kamina: korak po korak

1. Pre postavljanja ložišta potrebno je zaštititi pod kartonima, limom ili starim tepihom. Čelično ložište se kupuje gotovo i dostavlja na mesto montaže.

2. Priključak kamina na dimnjak se obično vrši metalnim cevima debljine 2-3mm ili prohromske 1-2mm, adekvatnog prečnika.Često mogu sresti i rešenja od tanjih limova, pa čak i fleksibilnih creva, koja su uglavnom kratkog veka. Najbolji je armirano-zidano-malterisani priklučak na dimnjak. Ipak za ovo rešenje je potreban visoko kvalifikovan monter da bi se izbegle tehološke zamke koje nastaju usled toplotne dilatacije upotrebljenih materijala.

3. Ložište i priključci se oblažu gipsom i vrši se priprema za postavljanje finalne obloge kamina.

4. Materijala za oblogu su različiti: od običnog malterisanog zida, rustično obrađenog, preko fasadnih tehnika, tapeta i stare cigle, prirodnog i veštačkog kamena i keramike, pa sve do mermera, granita, toniranog stakla i raznih mozaika. U ovom slučaju reč je o prirodnom kamenu.

5. Postavljanje obloge je prvo izvedeno u donjem delu kamina. Nakon toga se postavlja mermerna ploča na koju se nastavlja postavljenje kamena u gornjoj zoni kamina.

6.  Najčešće gorivo za kamine je  drvo i drveni briketi. Ugalj nije preporučljiv jer je praktično nemoguće izolovati neprijatan miris sagorevanja. Za loženje se uobičajeno koristi dobro osušena (1 do 2 godine) grabovina, bukovina, cerovina ili hrastovina. Potrebno je obezbediti i sitna, suva drva za potpalu, kao i hartiju, hepo ili celulozne kocke.

Vatra se loži što dalje od otvora, iz funkcionalnih i sigurnosnih razloga.

Savetujemo da sve radove vezane za izgradnju i puštanje u rad kamina prepustite stručnim licima.